…ne daj da ti kradu vence…

10. март 2008.

Kao kad pustish kamen
Sa visine da padne
Preko charshafa,
Pa se sav skupi i uvije
Oko te grudve…

I kao…
Da,
Bilo je,
Nekad.
Al’ ovo nije
Plagijat,

Niti referenca
Na besmrtne bendove.
Jer besmrtnima
Ne brojimo
Godine.

Skuplja se vreme
Ovih dana.

Крик генерације

5. март 2008.

Дозволите да се представим.
Ја сам ученик трећег разреда Гимназије.
Тренутно.

Ја сам анонимус.
Једна од милијарди и милијарди
Људи на Земљи,
Незамисливо ситној планети
У поређењу са незамисливо великим
Космосом.
Тренутно.

Не, сигурно је у питању нека грешка.
Нисам ја којештарија,
Лако кварљива потрошна роба,
Уређај за једнократну употребу
Купљен у локалној кинеској радњи.

Нисам ни марионета
Коју покрећете својим дебелим прстима
Упрљаним завишћу,
Похлепом
И лажним идеалима.

Мене можете цензурисати,
Прогласити лудом,
Ставити на потерницу
И прогањати.

Мене можете затворити,
Дрогирати,
Мучити,
Стрпати у кутију.

Али ми не можете забранити да говорим,
Одсећи ми језик,
Ампутирати мозак.

Јер ја сам тај
(тренутно уснули)
Крик генерације.

Ја сам тај трн
Што вам боде и пали очи.

Уз моје име не стоји
Присвојни придев
Деминутив
Хипокористика.

Ја ћу разбити
Предрасуде и конвенције
И показати Вам зубе.

Ја ћу Вас раскомадати
Својим предугим језиком
И вербалним вештинама.

Ја ћу освестити
И придобити
Заблуделу масу.

Ја ћу дићи револуцију!

Ја ћу се окренути канибализму
И прождраћу Вас
Свирепо
Из освете.

Ја сам та
Коју не интересује
Да промени себе
Јер се спрема
Да промени свет!

И даље жива
И даље цинична
И даље зла
И даље – ја!

Ја сам…
Полудела?
Ја!

Почетак

26. фебруар 2008.

Овде смо да Вам пожелимо добродошлицу.

Овде смо да Вам кажемо шта мислимо.

Овде смо да нам Ви кажете шта мислите.

Овде смо да се забавимо.

Овде смо да дискутујемо.

Добродошли на .: Јуче веб магазин :. блог!